Ми!

Зорица Бегуш, професор математике и рачунарства и информатике,
Шабачка гимназија, Шабац

Зорица Бегуш је менторка рада који је на конкурсу “Дигитални постер” освојио 3. место у категорији средњих школа.

Представите нам се

Моје име је Зорица Бегуш.Професор сам математике и рачунарства и информатике у Шабачкој гимназији преко 2 деценије. Расла сам у породици просветних радника и још као дете увидела сву лепоту избора ове професије. Отац ми је био наставник математике, а мајка професор српског језика и ма колико волела чаробни свет књижевности, превагнуло је татино дивљење вештини ћерке јединице да решава његове математичке загонетке. Рано сам се определила ка математици, била успешан такмичар и своје школовање после Шабачке гимназије наставила на Математичком факултету у Београду , где сам дипломирала 1997.године.

Прво радно искуство ми је везано за основну школу, што и данас истичем као изузетно корисно у професионалном развоју сваког просветног радника.Tоком свих година рада, посао предавача и педагога ми је донео много нових знања и вештина. Сусрет са сваком паметном главицом, чији сам део одрастања, сазревања постала и ја обогатио ме је као човека и као наставника. Уживам све ове године у њиховим бројним успесима, креативним идејама, помажем у реализицији истих и остајем при уверењу да свака нова генерација може да покаже више и боље од претходне.

Како је пандемија утицала на Ваш рад у учионици

Природно је да се током радног века сусретнемо са различитим професионалним изазовима.Некада су иницијатори промена догађаји тешки за прихватање и разумевање, као што су ратови, природне катастрофе и пандемије.Корона вирус је допринео да изменимо начин рада у школи, учионицу пребацимо у виртуелни свет и час преселимо у дом сваког ученика појединачно.

Лично сам ове промене доживела као изазов, прилику да повежем информатичке вештине, стечене захваљујући природној радозналости и жељи да упознам нешто ново са класичним знањем математичара и вештинама предавача које сам стекла образовањем и искуством.

Веома брзо сам се упознала са Зум платформом и помоћу лаптопа и беле табле у кућним условима импровизовала учионицу. Ђаци су се лако прилагодили новом начину одржавања наставе. У почетку су показивали изузетну заинтересованост за рад , било им је више него занимљиво да учествују на оваквим часовима.Тестове сам креирала користећи разне апликације за прављење временски ограничених упитника, квизова. Снимала сам видео туторијале у случају ,,тежих” лекција. Све је то допринело да се некако надокнади део градива који би трајно био прескочен.

Тако су изгледали школски дани првих месеци пандемије.

Последњих годину дана, вратили смо наставу у школске учионице где имамо могућност да пола одељења присуствује часу уживо, а друга половина прати снимак часа у реалном времену. Сматрам овај модел опцијом која свим ђацима нуди могућност да наставу прате редовно, иако је потпуно сигурно да је много теже слушати предавања од куће, истрајати у самодисциплини и одржати концентрацију у континуитету шест,седам часова дневно. Управо из тог разлога веома често,на крају радне недеље снимам видео лекције користећи графичку таблу и постављам их у Гугл учионице. На тај начин комбинујем класичну и онлајн наставу.Оно што се показало као позитивно у овој целокупној ситуацији јесте да су ученици развили дигиталне вештине и показали се као веома сналажљиви када су у питању пројектна настава и групни рад, али упркос свему, једно је сигурно, ништа не може да надокнади лични контакт и рад у реалној учионици.

Да ли постоји неки занимљив детаљ са онлајн наставе који би поделили са нама ?

Било је пуно симпатичних ситуација,у највећем броју везаних за чињеницу да смо на неки начин међусобно делили приватност дома, али не бих издвојила неку посебну.

Да ли ученици уче само за оцену?

Посао којим се бавим би изгубио смисао када не бих веровала у искрену ђачку жељу за знањем.Трудим се да са њима поделим љубав према математици, радујем се када препознам да им се јави воља да сазнају више и постигну боље.

Наравно да се сусрећем са одређеним бројем ученика који уче само за оцену.Такав приступ учењу резултује брзим заборављањем наученог. За овакав став делимично кривим родитеље који ретко постављају питање детету шта је данас научило у школи, већ у највећем броју случајева коју је оцену добило. Велика је одговорност и на нама, професорима да интересантним темама и методама рада привучемо ученике нашем предмету и заинтересујемо их да нешто ново сазнају.

Државна матура и ми? Тест за наставнике или ученике ?

Државна матура је одлична идеја, коју подржавам у потпуности. Оно што је неопходно да би заправо заживела јесте да се добро и детаљно припреми, у смислу штампане литературе, обуке професора и јасних смерница у раду. Сама матура представља тест и за ученике и за професоре. Не доживљавам је као нешто ново и непознато зато што се годинама успех професора математике проверава бројем ученика који уписују и успешно студирају факултете на којима је математика један од главних предмета, а таквих је много.

Да ли постоји неки мото, нека реченица коју волите да поделите са својим ученицима ?

Волим да истакнем да се труд и рад исплате, без обзира што се деци у тим тинејџерским годинама чини да ,, лакша’’ решења воде до инстант успеха. Такође је важно да схвате да једино што не могу у животу изгубити и нико им не може одузети јесте знање и оно што стекну образовањем. Знање доноси сигурност, стабилност и самопоуздање.

Кратак осврт на конкурс ,,Дигитални постер“, какво је Ваше виђење конкурса, како су ученици реаговали ?

Сваку идеју која подстиче креативност ученика и професора и стимулише бољи и квалитетнији рад сматрам сјајном. Управо таква је била замисао Друштва математичара Србије да нам понуди могућност да спојимо математичко и информатичко знање и у први план истакнемо неку нашу можда скривену уметничку црту. Посматрајући децу како тимски сарађују, усаглашавају размишљања о истој теми, развијају толеранцију према некад и потпуно супротним идејама уочила сам да су овакви задаци баш оно што нам је свима у школи потребно да би наставни процес био много садржајнији и квалитетнији.

Лазар и Ивана су са лакоћом прихватили изазов да осмисле постер који би користио настави математике у било којој средњој школи, успешно су користили апликације са којима су се сусрели изучавајући информатичке науке и радо прихватали моје сугестије везане за саму тему коју смо заједно одабрали, а то је Логичка операција импликација. Показали су висок степен одговорности, поштовали рокове, износили јасно ставове по питању идеја и реализације. Истакла бих да су у питању матуранти, што значи да смо сарађивали веома озбиљно, баш као што то приличи њиховој зрелости.

Порука будућим учесницима конкурса (наставницима)

Поручила бих и ученицима и колегама да се осмеле, покажу шта све знају и могу. Верујем да ће сваки наредни конкурс изродити све боље радове, показати свежије идеје и у први план ставити оно најбоље што нас као нацију краси: памет, знање, креативност и смелост да то покажемо.

“Волим да истакнем да се труд и рад исплате, без обзира што се деци у тим тинејџерским годинама чини да ,, лакша’’ решења воде до инстант успеха. Такође је важно да схвате да једино што не могу у животу изгубити и нико им не може одузети јесте знање и оно што стекну образовањем. Знање доноси сигурност, стабилност и самопоуздање.”

Зорица Бегуш

Create your website with WordPress.com
Get started
close-alt close collapse comment ellipsis expand gallery heart lock menu next pinned previous reply search share star